POKLONI

Minijaturna vaznica koja se sastoji od male teglice i pruca. Jako je simpaticna i postala je vlasnistvo jednog mladog gospodina austrijanca. Moze se koristiti za male cvetive, kao sto je prolecno sumsko cvece, poput ljubicica sa livade, na primer.

Takodje manja vaznica u drugacijem obliku. Moze da posluzi za koji zumbulcic ili tako neko cvece slicne velicine. Ova vaznica je u rukama jedne zene, koja mi je pomogla jako puno u mom zivotu. Takodje austrijaka, velikog srca.

Ovo je svecnjak. Napokon sam napravila svecnjak. Unutra je tegla visine oko 4 prsta. Stavila sam svecu, onu malu okruglu i okolo kristalno kamenje.
I ovom svecnjaku se obradovao jedan austrijski gospodin. Oni stvarno znaju da te pohvale i da se zahvale za svaku sitnicu. Ne mogu vam opisati taj osmeh na licu tih ljudi i topli zagrljaj uz stisak ruku sa nekim posebnim znacajem. Da li sam ja imala srece da upoznam bas takve ljude, ili je tajna u njihovom toplom srcu, pitam se.
Ipak znam da ima mnogo takvih ljudi svuda, sve je to u tome kakav si covek. Ja stvarno imam srece da poznajem dosta dobrih ljudi ne samo u Evropi, vec i u Americi, a i u Australiji. Mali je ovaj svet zaista, a ima dobrih ljudi, samo se treba sto vise ogledati na njih, ja se bas trudim da budem kao oni.
U taj krug spadaju i nekoliko dragih blogerica i blogera, ne znam ih kao ove ljude licno, ali osecam da ih je u velikom broju.
Vasa Pipi

POJAVI SE DUGA POSLE DUGE KISE

Prilika je bilo podosta u mom zivotu da ugledam dugu sarenih boja. Volim njihovo sarenilo, a i daju mi neku novu energiju. Ova moja duga je posvecena jednoj divnoj devojcici, koja je na nasu zalost bolesna, ali se hrabro bori zajedno sa njenim roditeljima. Stasa je jedna mala hrabra devojcica,koja je zadnjih nekoliko meseca prosla kroz razne borbe i muke i nasa podrska je jako potrebna, kako njoj tako i njenim roditeljima i njenoj rodbini. Nije zaista tesko uputiti reci podrske na njenom blogu http://stasamihic.blogspot.com/ , a za humanitarne pomoci moze se videti sa Nenom 3110 http://nena3110.blogspot.com/ ako nekoga zanima.. Mislim da slanjem samo jedne nase rukotvorine, kada bi se neko posle tamo angazovao i to prodao, ( a u Beogradu se to moze i Nena bi verujem to nekako organizovala), postigao jedan delic nase skromne pomoci.. Mada i mislim da su oni vec u nekoj takvoj akciji. Pratim taj blog vec neko vreme, zavolela sam tu devojciju, nekako vidim joj veliku sansu da ozdravi, tako bih volela da jednog dana bude medju nama sa osmehom na licu. Nemojte me pogresno shvatiti, nije obaveza, vec licni izbor. Ja sam pomogla toliko ljudi na razne nacine i najvece zadovoljstvo mi je kada nekome uspem da pomogne. A i meni je mnogo ljudi pomoglo, mogla bih roman da pisem o svemu. Valjda i zato jesam ovakva kakva sam.

Vidite ova duga je cudna, ima dve linije i podseca me na to kako je mnogo lepse, jace, bolje kad nisi sam. Ova duga je duga za Stasu, mozda jednog dana i ona uslika jednu ovakvu dugu i pokloni je nama, mozda nam pokloni i nesto lepse, a sada je bitno da nam pokloni svoj osmeh.

Hvala vam na razumevanju i molim vas, napisite par toplih reci, posaljite neku ideju, neku pricicu mozda, koja ce devojcici uciniti zivot lepsim. Racunam na vasu blogersku podrsku, vi to umete.

Dobra rec, cuda pravi.

Vasa PIPI

ZELENI DUKATI I MOJ OMILJENI BICIKL

Izgleda da je period slika uveliko aktivan medju nama blogerima. Na raznim blogovima nailazim na razne slike i jako su lepe. Zelja da uradim slike me davno prati i masta mi je uglavnom bila jako aktivna. Bilo je pitanje vremena kada cu se uhvatiti toga. Moram priznati da su nasa Nena 3110, Mo art i DrJackas, koji se je u medjuvremenu nesto zacutao ( ne znam gde se krije, sta nam sprema), svi zajedno sa njihovim divnim slikama, veliki krivci za ova moja dela.

Ova slika je uradjena naravno u mom stilu i zove se : ZELENI DUKATI. Dukate poznajete najverovatnije svi. Za one koji mozda nisu upoznati, u mom kraju su nekada dukati bili merilo bogastva. Neveste su dobijale na poklon dukate i sto su ih vise imali u porodici, vazili su za toliko bogatije. Bar onoliko, koliko je mene moja baka time upoznala iz prica, toliko umem da vam prenosim. Danas je to manje bitno, mada zlato nekome i danas takodje mnogo znaci. Ja sam drugacija, ja volim prirodu i eto ja predstavljam moj kraj kroz moje ideje. Ram je od zelenog bambusa koji smo ja i moj pipistrelac nasli u nasoj basti. Naravno on mi je pomogao i oko secenja bambusa,mada se i sama razumem u sve to, ali on ponekad izrazi zelju da mi pomogne, a meni bas godi.

Ova druga slika, cije ime ste procitali vec u naslovu: OMILJENI BICIKL, nastala je tako sto sam stvarajuci zelene dukate dosla do ideje da napravim i bicikl. Bicikl cesto vozim i moje je omiljeno prevozno sredstvo. A kao dete se nisam skidala sa bicikla i mozete zamisliti kako su mi redovno kolena bila razbivena, s tim sto je moj prvi kontakt sa biciklom bio kada sam imala samo 5 godina i nista to ne bi bilo cudno da to nije bila velika bicikla koju sam ja isterala na brdo i sela na nju, a spustajuci se nisam mogla da dohvatim pedala , a imala je samo nozno kocenje. Kada sam shvatila da trebam da kocim ja sam centrirala krusku drvo, jer sam zamisljala da je to odlican poduhvat da stanem, i projekat je bio dobro smisljen, samo nisam razmisljala o tome da mogu da padnem, a da sve bude gore okolo su bile koprive. Da vam ne pricam brigu mog dede, koliko se uplasio i kako je trcao sa mnom kod doktora. Nije bio neki lep osecaj ni za mene, zapravo i uplasila sam se i plakala, ali sve je proslo dobro, a danas verujem da mene reuma nece snaci, jer sam se kupala u koprivama sa samo 5 godina. Sve u svemu postala sam veliki majstor za bicikle u svakom smislu, pa i u pravljenju bicikle( bicikla) od jedne jedine grancice. Nadam se da ce vam se dopasti.

Vasa Pipi

DAN ZALJUBLJENIH

Svim zaljubljenim dusama poklanjam ovo uramljeno srce, da nam ljubav vecno traje. Volite se ljudi, zivot je tako lep i brzo prolazi. A jedno budite sigurni: VOLI VAS VASA PIPISTRELA-PIPI.

Kamen u obliku srca sam pronasla, ovakvo kako jeste, pre nekih 7 godina kraj jedne reke. Skoro sam ga nagazila, ali kako meni sve zapada za oko, u istom momentu sam postala vlasnica istog. Gde ja , tu i ono. I kamen zna da bude topao, dovoljno da ga sunce zagreje, ili ga prosto zagrejemo u ruci.

Ovo je moje drugo srce-kamen, takodje pronadjeno, opet kraj reke, sada jedne druge. Ne znam, da li svaka reka ima srce za mene, ili se moja srca tu negde kriju na njihovim obalama, ali jedno je sigurno: ja imam srce i srce i srce da volim ceo svet. Moje je srce uvek veselo, razdragano, lupa ludim otkucajima i siri ruke da vas sve zagrli. Moram vam reci da sam ja lovac na kamenje inace, a i sluzi mi kao alat u radu takodje.Uclanila sam se u udruzenje:LOVCI NA KAMENJE, a u nasem gradu imamo jednog umetnika (Dragoljub Firulovic-Joe-Firul) koji slika, peva i skuplja kamenje, pun mu je izlog i tamo ima i mog kamenja a i po koji moj rad. I kristalnih kamencica imam takodje i sama sam ih skupljala. Mi ih ne obradjujemo, vec cuvamo prirodne oblike i ponosimo se time.

Ala je lep ovaj svet,

ovde srce, onde srce-cvet.

Ala je lep ovaj svet,

prosetas kraj reke,pronadjes srca da napravis cvet.

Ala je lep ovaj svet

i grancica postane srce ili cvet.

Vasa Pipi vam zeli sve najbolje povodom Dana Zaljubljenih.

BEZ KOMENTARA

L0V NA GRANČICE

Jedno malo iznenadjenje prilikom pisanja ovog posta. Po naredbi (a ja dobrovoljno morao da pristanem) i uz specijalno ovlašćenje (mada nije overeno kod suda ili notara i ne znam koliko je validno) ovaj post piše Pipistrelin muž. Na kratko da vas obavestim da vas nije zaboravila, nego eto bacila se u lov na granje, grančice i sve ostalo što njeno oštro oko može da primeti i što misli da će joj biti potrebno. Obično to što donese sve i iskoristi, ne pretekne ništa. Kako to izgleda vidite na slici.

Kako voli mnogo da gleda filmove tipa Indiana Jones (manje zbog glumca, još manje zbog akcije, najviše sto u filmovima tog žanra ima toliko mnogo scena iz prirode i toliko mnogo granja, koje bi tako rado sve pobrala) ja je i nazvah Pipistrela Jones. Tako, baš kao i on, kada krene u prirodu, ponese samo dve ili tri neophodne stvarčice: nožić, makaze (joj, one su posebne...slomile se, a ona ne može da nigde da nadje da kupi iste takve, pa je ove stare oblepila selotejpom, pa nek služe dok služe...a posle jojjjj) i nešto za transport materijala, obično su to dve kese.

Tako naoružana, pokupi šta joj treba i nakon 2-3 sata, sa punim kesama eto je na vrata i odmah se baci na posao. Eto zato ne može da vam se javi. Uskoro, za dan-dva, postaviće novi post sa najnovijim radovima.

Ja sam sretan što je ona srećna dok to radi. Srdačno vas sve pozdravljam.