Tako sam zelela da zivi, da se smeje i veselo skakucka na ovoj planeti. Tako sam zelela da jednog dana popijemo zajedno limunadu. Ne mogu da verujem da je vise nema. Ostaje mi pitanje zastoooooo?

Draga Stasa pocivaj u miru, andjele mali, uvek ces biti u mom srcu.

Tvoja teta Pipi

NESTO NOVO NAPOKON

Naravno, moj sin je trazio ove bocice da ih pokloni. Uvek nadje izgovor. A kad bolje razmislim ne mora da kupuje poklone i jos se ekstra obraduju oni koji ih dobiju, pa sto da ne( IPAK JE TO MOJ SIN ;)))  ). Radjene sa borovinom tako da imaju i poseban miris.

Ova korpica je radjena u parku. Nisam sigurna koja je vrsta drveta, ali visile neke grancice iznad moje glave, a decica me zamolila da im napravim jednu korpu da vide kako se to radi. Prvo sam probala sa nekom travom, ali nije islo, onda sam videla ove grancice i oprobala se, ali sam se pravo izmucila. Ipak ispalo je lepo, a decica su bila extra happy. Onda su stavili cvetice unutra i odneli  svojoj mami, tako da smo morali i da slikamo.  Najvecu radost su delili Agata, Laura, Manuel i njihova mama.