"First they ignore you, then they laugh at you, then they fight you, then you win." Gandhi

уторак, 17. август 2010.

NAGRADA



Ovu nagradu sam dobila od blogerice drage Nene ( http://nena3110.blogspot.com/ ) . Hvala joj od srca sto misli na mene.  Lep je osecaj podrske i pohvale i to nam je svima poznato. Naravno da svi zasluzujemo ovakve nagrade i svi vi imate divne postove i zlatne ideje. Verujte zahvaljujuci vama ja sam napravila toliko toga, a ranije nisam ni bila svesna sta umem sve. Znaci sve moje zasluge su i vase zasluge. Ovo nam i cvrsto govori o tome koliko mozemo da uticemo na neku personu. Ja naravno zelim isto da u vas svet donesem ideja i radosti i nadam se da u tome uspevam. Ova nagrada je upucena svima vama, vi ste zaista divne osobe. Ja stalno jos uvek otkrijem po koju novu blogericu, po koju novost i ako neko jos nije usao u moj uzi krug, sigurno je to samo pitanje vremena, a i zavisno koliko ste se potrudili i koliko pozeleli. Ja vas zaista volim i cenim.
Ja znam da mi vi kao pravi prijatelji necete zameriti sto ja trenutno mnogo vise posvecujem paznju jednoj  dragoj hrabroj devojcici i jednoj dragoj hrabroj zeni.
Ja vas od srca molim da ne okrecete glavu od ovih slka, ne trazim nista nego samo da pokusate da shvatite koliko nasa vera i nase reci i zelje mogu da pomognu nekome, naravno pomogne svima nama. Ja vam govorim to iz iskustva. Ja sam 2 puta dotakla dno i zato znam o cemu pricam. Mnogima delujem blesavo mozda, mozda dosadno, naravno svako ima pravo na svoje misli. Ali tvrdim vam da to kako mislimo, nase misli smo mi sami. Ipak verujem da ste vi svi ovde na okupu osobe punog srca, puni ljubavi, puni vere ( vera nije samo crkva i tacka) vera je verovanje u same sebe i verovanje u dobro, u zdravlje, u cuda.
Znam i da nije lako sprovesti, a da je tesko shvatiti, ali mogucnost je svakome ista. To je isto kao i kad imamo jabuku na grani, svima je omoguceno da je prisvoji, trebaju samo sprovesti u delo. Neko ce pomisliti da filozoforam, naprotiv ja samo pokusavam da shvatite koliko je maloj Stasi i Bilji bitan svaki pozitivan potez. Na primer: neko je dovoljno visok i ima dugacke ruke i jos ima merdevinu i on ubere lako jabuku, a neko se nalazi bez merdevine, jos nije porastao, a nije jos naucio ni da se penje na drvece i niko od nas nije tu da mu pruzi pomoc, zato on nazalst ostaje bez te jabuke.
Moja molba je da svako od nas pruzi Stasi i Bilji svoju merdevinu, svoju stolicu, svoju ruku. Jedan mini tekst na njenom blogu, dve reci, osmeh, a imamo toliko lepih, pozitivnih reci, svako ce pronaci nesto. Pozeleti nekome, znaci dati mu, pruziti energije i nemojte se plasiti, pruzanjem nekome nista necete izgubiti, cak ni svoju jabuku, jabuka ima svuda oko nas. Ali zato svaka vasa lepa rec ili stih ili osmeh ce doneti Stasinim roditeljima i Bilji samopouzdanje, veru, moc za borbom, nece moci da misle drugacije, nego tako kako vi pisete, a vi pisete samo najlepse. Nije potrebno plakati i pisati bilo sta tuzno, sto ih moze rastuziti, to nam nije cilj. Prepoznala sam par osoba od vas ovde koje jako dobro razumete moje poruke. Sada ovde objasnjavam da bi i oni koji nisu do sad shvatili, ili nisu imali vremena, shvate i nadju vremena, sve se dobro dobrim vraca. Dobrota je kao novac- stavis novac u banci i on se umnozava. Dobrota isto, dajes je sto vise, sve vise se umnozava. Mogla bih vam brdo stvari i primera opisati. Ne zelim vas ni daviti, ali verujte mi velika je to stvar.
Svako ce pre ili kasnije shvatiti. Meni je zelja da pomognem svakome ko ima potrebe za savetom, jer kako kazem dotakla sam 2 puta dno i 2 puta sam isplivala na povrsini. To samo mogu da zahvalim ljudima koji su bili oko mene. Zato ja sada boravim pored Stase i BIlje. Njima sam potrebna. I zato ja ovu nagradu dodeljujem HRABROJ STASI I NJENIM HRABRIM RODITELJIMA I HRABROJ TETKI i JOS JEDNA HRABRA ZENA ZOVE SE BILJA I NJENOJ HTABROJ PORODICI. Mislim da je ova nagrada njima najpotrebnija trenutno.
POBEDA ZA STASU; POBEDA ZA BILJU. Ja sam pobednik i znam da mogu i one.




Bilja je isto jedna jako hrabra zena. Njoj je samo potrebno podrske, dobre volje, potrebna joj je necija vera, necija paznja. Za pobedu nisu dovoljni samo doktori, naravno oni rade svoj posao, a nasom beskrajnom inteligencijom mi pomazemo da oni rade sve kako treba, a za pobedu su potrebni ljudi koji pruzaju merdevinu, ruku, stolicu da se ubere jabuka, ili neko ko ce te nauciti kako da se penjes na to drvo. Draga Biljo ja zelim da naucis kako da se penjes, veruj mi u svakom pogledu sam veliki penjac. Pruzi mi mogucnost da steknes to znanje, ti ga donekle i imas, nedostaje ti samo onaj zadnji mah. Ne postoji moj ili tvoj slucaj, postoji samo hocu ili necu. Koliko puta kad neko nesto kaze, ako ne zelimo da prihvatimo, mi se izgovaramo na razne nacine i uvek se cuje ono ALI. "Ali" ne postoji, ako ga mi ne postavimo. I sve sto postoji, mi stvaramo.
Hvala svima na razumevanju. Zapamtite da je jedno pravilo za sve : DOBRO SE DOBRIM VRACA.

Vasa Pipi  POBEDNOK

петак, 13. август 2010.


SUNCOKRET





Zar vam ove dve slike ne lice jedna na drugu??? O ovoj devojcici sam pisala ranije jednom. Mnogi od vas su culi i poznaju slucaj. Ja sam vezana za nju duze vremena. Moje zelje su uvek iste, da je vidim sto pre opet ovako veselu kao ovde na slici. Znam da mozda me ne razumete. Potrudite se samo da shvatite da ona zasluzuje podrsku svih nas. Kamo srece da sam neke stvari poznavala ranije,ali nikad nije kasno ni za sta. Znam da u ovim trenucima ne mogu da vam objasnim ovo moje ponasanje, ali za to sve ima vremena, sada je najbitnije da ona se vrati u normalu medju nama. Jedino sta mozete da uradite je da napisete jednu molbu njoj na njenom blogu  ( http://stasamihic.blogspot.com/ ). Verujte nije tesko i nemojmo biti NOJEVI ( u prevodu :stavimo glavu u pesak i nista ne vidimo. Oprostite na ovom izrazu). Shvaticete mnogi od vas jednog dana sta ste ucinili i bicete ponosni na sebe same. Jedan kratki komentar sa par reci molitve, vere, podrske... svako na svoj nacin moze mnogo. Njeni roditelji su divni jaki ljudi i oni zasluzuju tu nasu podrsku. MISLIM DA NE TRAZIM PUNO!!!!MOLIM VAS OD SRCA SVE, NEMOJTE OVO ODBACITI. BOLESTI SU IZLECIVE,JA SAM DOKAZ ZA TO. POMOGNIMO STASI SA PAR ISKRENIH ZELJA OD SRCA, NECE NAM BITI ZAO.

Vi znate da je vasa Pipi cudo. Postanite sa mnom zajedno i vi  veliko cudo, jer uglavnom ste svi vi ovde zaista cudo i sada je momenat da to i dokazemo. Napisite i vi ovakov slican post slobodno, prenestite dalje slobodno ako se osecate isto kao ja. Stasi i njenim roditeljima ovo mnogo znaci, verujte.
Hvala vam na razumevanju.
Voli vas vasa Pipi.

недеља, 08. август 2010.


MOJE UNIKATNO CVECE




















Znam da mi slike nisu ekstra uspele. Kao po obicaju, omakne mi se. Ja prosto umem da pravim stvari, a ocigledno moram naci sebi nekog slikara, fotografa.
A ova korpa je radjena skoro i poklonjena jednom starijem bracnom paru koji su ostali bez daha. Osetila sam u vazduhu to divljenje. Mnogi mi tvrde da u mojim korpama voce bolje dise i traje duze.

среда, 04. август 2010.


MOJE SLIKE






   





 






Nisam slikala vec sto godina. Tacnije, zadnji put jos u skoli. Secam se i danas jedne moje slike,koja je bila zakacena dugo godina ispred direktoreve kancelarije. Bila sam jako ponosna na sebe, ali mi okolnosti nisu dozvoljavale da se dalje upustam u te avanture. Vremena su bila takva. Sada sam resila da se malo vratim svom umecu u sto sirem pogledu, a za to sve mogu da zahvalim vama svima, mojoj porodici i naravno mom najdrazem sinu, koji je sebi narucio veliki deo ovih slika za svoj buduci stan. Znam da ako budem radila dalje, posticicu ja dobre uspehe u tome. Talenat je ocigledno tu, a praksa ce uciniti svoje, to sam dokazala svojim prucem,nadam se. Valjda je moralo da prodje vise od 25 godina da ponovo uzmem cetkice u ruke. S tim sto sam jako oskudna sa priborom, valjda cu se sa vremenom obogatiti. Takva sam, uglavnom od nista napravim svasta, a sve je pocelo od one kutijice.I VELIKO VAM HVALA NA VASIM PODRKAMA. OVO SU ZAPRAVO VASI REZULTATI. KAO STO REKOH 100 GODINA JE PROSLO OD ONE SLIKE ZA KOJU SAM ONDA DOBILA NAGRADU. BILO JE I VREME PROBUDITI SE. A vi velike umetnice slobodno me kritikujte, tamo gde nije svrseno,vidi i moje oko male nedostatke, ali znam da umem i bolje. Samo da malo ozivnem.
PUSA

понедељак, 02. август 2010.


MOJA PRVA KUTIJICA







ovako izgleda unutra kada se otvori








Jednom sam vam najavila iznenadjenje i evo ga napokon. Nesto sasvim drugo. A za ovo ste vi krvivci, jer cesto masete nekim kutijicama, pa sam se primila.




Obicna kutijica u kojoj je bila neka krema za lice. Velicina 20 cm sa 15 cm, odprilike. Kutijica od belog kartona, ispisana i u njoj su bile tubice sa kremom. Mogu staviti u njoj svoj nakit ,mada je moj sin rekao da hoce on da je uzme za sebe. Videcemo. Sve sto mu se dopada moze da prisvoji, naravno. Prvo sam lepila salvetice na njoj. Htela sam da isprobam decopage tehniku, ali ja sam takva stvorena, samo na svoju ruku i na svoj nacin i na kraju sam nekim starim tempernim bojama je pretvorila u ovo sto vidite. Radila sam je u periodu od 2 meseca, naravno malo radim i pustim.Sta cu, takva sam. Ne mogu da radim neke planirane stvari tek tako.A ponekad radim i ne disem, ne umem da stanem. Uglavnom sam neisplanirana, ali dosta postignem. To se kaze Pipina posla.Cudna Pipi.