Za one koji razumeju deciji svet, prvenstveno za nasu Anima Art kojoj sam obecala bar jednu pesmu iz moje zbirke

Korak moj

Korak po korak,

ja idem dalje,

na taj put dalek 

nesto u meni me salje.

Sa radoscu putujem,

u zvezde gledam,

jako se radujem

i moju srecu nikome nedam.

Svakoga dana ja novosti imam,

hranim se stalno ja sa njima, 

sa njima ja vesto plivam,

dok svaka novost u meni uziva.

Iz dana u dan sve bolje letim,

ljubav u meni je sira i lepsa

i kad nemam sa kim da je delim,

ona je u meni i nije slepa.

Oci su joj jako velike

sijaju zraci, sve je u cvecu,

ta ljubav je cudne vrste neke

a ja znam da gradim tu srecu.

Saznadoh slucajno da trazila sam nista,

tragajuci za necim sto ne postoji,

saznadoh i slucajno da ta pista,

uvek samo i jedino za mene tu stoji.

Ta moja pista bez mene ne ide  nikuda 

ona me verno drzi i trpi,

hvala joj jos  jednom i ovog puta

sto zbog moje nista se ona strpi.

Ta moja pista za mene skrojena

ostade moj verni drug,

u meni je jako ona voljena

i ona zna da ceni moj trud.

Korak po korak

dok zraci sijaju,

korak po korak

oni me miluju,

korak po korak

ja hrabro gazim,

na srce svoje 

sve vise pazim.

MADE BY:

Pipi bez carapa........ dugih i kratkih, bosonoga trci po pesku na obali mora.

(vrucine su a ja ne ukljucijem klimu, vise volim da hodam u toplom ambijentu bosa, ako je moguce po lepom pesku jos radje, makar i skakutala od toplote ;) )

Hvala SRCU sto me trpi

hvala nogama sto me nose,

hvala ocima sto me gledaju,

hvala svim mojim manama koje mi pokazuju kuda trebam da gazim, kako da ih preokrenem da  postanu najbolji deo mene,

hvala svim mojim koracima sto me zivotnom stazom vode bas tamo gde ja volim da idem. Magija postiji, jedino sto trebamo uciniti je dozvoliti da nam bude drug.
I na kraju hvala svim Pipinim drugaricama i posetiocima njenog bloga, vi ste pokretaci svega u njoj. Hvala jos jednom. :) Lep i ugodan odmor svima.