GRANA PUNA CVECA
Sta da kazem osim da mi kreativnost i nocu radi trista na sat. Sanjam probudim se i odradim. Tako je i pocelo sa ovim cvetom. Od samog pocetka od kada je nastao u mojim mislima u snu, pa do danas proslo je vec nekoliko meseci, ustvari skoro godina jos malo. Ovaj cvet je nastao u noci kada sam molila za zdravlje jedne devojcice zvane Stasa. Ovaj cvet i nosi jedno lepo secanje na nju, veselo dete, veselog osmeha i veselih ruku koje su izgledale jako nemirno oko nje, bas kao da ce u svakom momentu promeniti svet. Ja verujem da jeste uspela u tome. Ove cvetove rado pravim i dok ih radim osecam da je Stasa moj andjeo cuvar.
Da ne bude zabune, ovi pupoljci belo-zuckaste boje su sastavini deo grana, u mojoj cudnoj zemlji raste sve i svasta, ili ja tek sada vidim sve i svasta :))). Uglavnom ja puno stvari vidim ovde oko sebe, sto ranije u svojoj zemlji nisam nikad videla, mozda vi to poznajete, imena ne znam nazalost. :)) , ali to ne znaci da ja to sve ne mogu iskoristiti, naprotiv.
I ko kaze da iz kamena ne moze niknuti nista, taj se samo vara. Ovo je primer da kamen i beton mogu biti prijatelji jednog zivota, ....puno zivota. Nista nas nece slomiti, ako mi svesno biramo zivot, dobar, srecan, veseo, bogat, zdrav.......:). Ovde koristim i momenat da vam svima pozelim najlepsi odmor u vasem zivotu sad, bas sad u ovim momentima, jer zivot je tako lep i svemoguc. Volim vas sveeeeee i hvala vam za svako vase slovce i posetu, divni ste.
Vasa Pipi
Gdje god stavis svoje cvjetove, uljepsas i obogatis prostor s njima. Prelijepi kao i uvijek:-)
ОдговориИзбришиPusa
Oduševiš me i svojom kreativnošću i tekstom i sposobnošću da vidiš stvari, vidiš srcem, a ne očima!
ОдговориИзбришиMamino zlato. kako da ne videla si u kamenje bašta. A ti imaš zlatne ruke i pametnu glavu da razmisli gde šta paše i kako da izgleda samo tako napred ljubi te majja.
ОдговориИзбришиGrana je prekrasna. ali ja evo čitam tvoj post i plačem. Nešto sam ovih dana rastresena i toliko me podigneš sa svojim riječima. I u pravu si, sami si biramo život...Pusa :)))
ОдговориИзбришиDivno ti je cvijeće i ova grana i ova palma a najdivnije su tvoje riječi koje izlaze iz srca.
ОдговориИзбришиLijepi pozdrav
Divno!
ОдговориИзбришиSvakoga dana, u svakom pogledu, sve vise napredujes...
ОдговориИзбришиNekako poduze cekao sam priliku da ovo objavim ...pisao sam ovo pre 2-3 godine i eto slika palme u betonu je idealni povod da ovo napisem:
ОдговориИзбришиZamisli seme, klicu jedne biljke...drveta, koje padne u pukotinu kamena. Ono počne da klija i počinje da se razvije i raste drvo iz nje. Kamen je isti, čak možda i malo istrošeniji nego na početku kada je klica pala u njega, a drvo sve veće i snažnije...sve više raste. Korenje drveta je sve jače i počinju polako da mrve kamen. Postoji opasnost da ga kompletno smrve i zdrobe. To se u suštini i dogadja jer snaga drveta postaje sve veća. Opasnost je da kamen potpuno nestane, isčezne i da se pretvori u sitan pesak ili prah. Drvo svojim rastom prouzrokuje nestanak svog jedinog oslonca na zemlji i jedinog izvora svoga postojanja i rasta. Shvata i ono da mu bez kamena nema opstanka i taka svojim žilama i korenjem ČVRSTO prigrli kamen i vežega da se ne bi raspalo. Svestan je da i njemu bez kamena nema opstanka i da će bez svog jedinog oslonca i ono propasti. Jedino tako, uzajamno vezani jedno uz drugo mogu da prežive, drvo da nastavi svoj rast a kamen mu daje čvrst oslonac na zemlji. Ne samo čvrst, već i jedini. Uzajamno su prigrljeni i svesni da jedno bez drugog ne mogu. Mogu da duvaju razne oluje, razna nevremena, što su oluje jače oni su sve čvršće jedno uz drugo. Tako je i životu ljudi. Jaka nevremena života, jaki vetrovi i oluje i nevolje kroz koje zivot vodi svakodnevno prete da raskinu ovu vezu.
U ovome nije bitno ko je kamen a ko drvo. Potpuno isto važi i za jedno i za drugo. Zamisli sada jednu drugu situaciju. Pomisli na devojke ili žene koje imaju ideju stupanja u vezu sa bogatim, močnim muškarcem...ili obrnuto, sasvim je sve jedno...bogata, moćna zena je idealna prilika, kako se obično misli. A šta se dogadja..razmisli po onome kako sam ti malo pre opisao drvo-kamen. Klica jednog takvog drveta padne u pukotinu veoma moćnog kamena. Pukotina je duboka, kamen je veoma čvrst. Pomisli tada klica...rešila sam sve moje probleme, imam veoma moćnog zaštitnika, uživaću do kraja života. A kamen ne dozvoljava svojom snagom da ta klica nikada i proklija, da se iz nje razvije biljka jer zna da ako ona proklija njegova čvrstina i snaga opada i preti mu opsanost da se smrvi. Takva klica se u toj pukotini suši, iz nje nikada ne proklije nikakvo drvo i kao takva umire, bez obzira što je bila VEOMA LEPA, i što je mnogo obećavala. Pogrešno usmereni vetrovi života usmerili su je na pogrešno mesto i upropastili je bez da ima mogučnost i da se razvije, niti da živi. A kamen ostaje samo kamen, sivi ili druge boje, predmet da se sam i jedini divi svojoj snazi i da kao takav ničemu drugom i ne posluži. Tražio sam jednu sliku da ti pošaljem, ali je nemam mkod mene. Opisaću ti je i ti ćeš se setiti na koju mislim...Krf, poseta manastiru. Uz put jeli smo kupine...najsladje u životu i videli smo jedno drvo na kamenjaru koga sam slikao iz daljine. Samo to drvo i kamen na kome je on (jer drvo je ulilo svoj život samo u taj kamen i zajedno žive) je jedino što u toj pustoši živi. Ostala kamenja, ma koliko da su jaka...samo su kamen bez života. To drvo, i slabi kamen na kome je izniklo je jedino sto živi jer ŽIVE ZAJEDNO.
ostala sam bez reci.Neka spoj ovog kamena i zivota koji je nikao iz njega prica umesto mene.
ОдговориИзбришиI ovo?
ОдговориИзбриши