MA NEMOJ

Negde procitah ove reci " ma nemoj" i nasmejah se. Pravi naslov za moju sliku. RAM JE DELO KOGA, NEGO MOGA MUZA. Hvala mu. Ti dam, ti dam, ti dammm..tako peva strumfeta.

Crvena boja. Jaka energija. JA MOGU SVE. Zahvaljujuci zadnjim necijim guzvama oko balerine koju sam napravila svojim rukama, a ima da se nadje na vise mesta, ali kad neko veruje, on veruje, kako veruje, a ja znam i onu drugu stranu, da nije ni bas tako, ali zahvaljujuci tome naucih se i kako da osvetlim slike, jer ja zaista oko toga nisam brinula i posto, htedose da me nisko spuste, dokazu nesto, uspele su zaista, dokazase mi da mogu i jos vise i joj mnogo vise. Hvala im, zaista umem od svega da stvorim svoje dobro, ko zeli nek izvoli. Uvek mozemo i da se udruzimo. Ja volim sebe i celi svet. Gde je ljubav, nema mesta drugome.

JA DELIM SAMO DOBRO I PRIMAM SVE U DOBROM OBLIKU

I zato jedan tutic..kako kaze nasa Mare. ;)

Ovo naravno cemo zahvaliti mom muzu. On je bio fotograf. Znate da ja kad radim, aparat ne pipam. Ne izvodljivo je, bar meni, ako trebam i da vam kazem da sam 3 puta operisana i ima veze sa rukom, to je nevazna stvar sada. JA MOGU.

Kada uredim/ocistim grane, za koje zaista nemam pojma kako se zovu..stidim se, al jos uvek ne znam, a i  ugotovila sam da su retkost, ali probajte sa onim sto se ima. Vrba mozda, to nisam radila, ali znam da moze, svi govore o tome. Onda posle ciscenja, kao na slici uvijam par grancica u krug i drzim rukom, kao sto videte.

Onda drugim granama, jednom za drugom, preplicem u krug. Mislim kugle su kugle, ima ih svuda, ali ja sam to jednostavno ispitala i pronasla sama kako da umotam ( kao i zvono i zvezdu....), ako me neko optuzi, prihvatam sve optuzbe. Samo nek je mir. Probajte uporno, ako imate zelju da tako nesto radite, budite uporni, jer nema pravila. Moja prva kugla je  bila isto jako smesna, a ipak sam i nju prodala. Ljudi vole moje radove, nisu kao oni fabricki kineski (mada nemam nista protiv njih), vec su moji posebni, jer su moji, mirisu na prirodu i onda ja dodam jos i ukrase, trakice po ukusu i boji.

Dok ih radim ja upletem i po koji detalj u boji unutra i tako dobije sve jos posebniju posebnost, originalnost. Ovde gore su zvoncici.

A ovde nesto poput velike burme, vencic, sta ja znam sta je, neka plastika od ogrlice, ipak mislim da je bakarno mozda unutra..ja koristim sve sto nadjem. Nisam ukrala..hahaha

I tako male, velike, bice zabavno tek kada se ukrasi..a to je vec svakome njegova masta opet, licna kreacija. Prepustam vama.  I slobodno kopirajte sta vam drago.

Hvala svima koji me citate, pratite i koji volite moje radove u svakom smislu, ja zaista gvirkam, skitam se po vasim blogovima i tako svuda prodjem , naidjem na sve i svasta lepog, cesto se u nekim blogovima prosto i izgubim od lepote. Ja imam dobar ugradjeni skener, prema tome cuvajte radove od mojih ociju, ako zelize da vam budu unikati ne garantujem vam sigurnost, jer ja radim preko licnog skenera kako u dodir sa vasim slikama, tako i sa kosmosom duga prica.....hahhhah Jako je lepo druziti se, a naravno svi mozemo i zajedno i bez. Ja vidim da je zivot i previse lep, da bi ga prljali bilo cim. Zato ja vidim samo lepo i samo dobro. Hvala svima za sve sto su ucinili za mene, sto cine i sto ce ciniti. Hvala i za sve reklame, ugotovila sam da me prate ljudi iz celog sveta i raznih drzava, cak i Cile, Latinska Amerika, Brazil, Grcka, Turska, Gana, Kanada, Portugal.. ma fantasticno koliko je lako povezati se sa svetom. Ovaj internet je cudo zaista. Moram mu se zahvaliti i sto sam uspela da uspostavim ravnotezu u svom zivotu i danas sam ovo sto jesam, pa nek me zove ko kako hoce. Ja se zovem ljubav. Kad vam kazem ja.  ;) 

Da ne bude vise zabuna, unapred se izvinajvam ,ako ne izjasnim uvek gde sta sam videla, jer ponekad zaista izgubim kompas. Nista ne radim iz zle namere, a kad osetim neciju ljutnju, onda i ne mislim da trebam da se uplasim. Svako moze i lepse i bolje da kaze sta ga boli, ako sam ga povredila. Prema tome onima koji kazu sta ih boli umem zaista da se izvinjavama, iako tu se uvek covek sam i jedino on sam povredi. Sve dok fizicki nikoga ne udaram, sve ostalo je licna odgovornost. Ovo vazi i za mene isto i zato ja svoju dusu negujem kako ja znam i umem. Posle onoga sto sam prosla u zivotu, ne pada mi napamet da ponovo upadam u necije mreze. Hvala im. Ja znam i umem i mnogo bolje. Vama svima hvala, koji nemate nikakve blage veze sa ovako necim, a onima drugima porucujem da se probude i da pogledaju koliko je svet lep. Ja ovde stavljam tacku i ako i da se covek zapita na sta se to stavljam tacka. Na necije troskove, necije benizne, auto, vreme. Sto zar ja nemam svoje vreme, auto, benzin...a to sto ja imam mnogo, pa to je upravo moja zasluga. Moje vredne ruke, moj licni um i moje srce.

Puno vas voli Pipi!